03.04.2020. год.
Прочитати текст о држави: Порекло и функција државе
ДРЖАВА
ПОРЕКЛО И ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ
Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка. Држава као организацијау класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва.
Порекло државе
Друштво као организована скупина људи удружених у једну заједницу старије је од државе као политичке организације тог друштва. Као политичка заједница, држава је настала у далекој прошлости првобитних друштава кад се осетила потреба да се у друштву обављају одређене функције које нису природан изданак спонтаног удруживања. Све сложенији послови и односи у првобитним друштвима захтевали су једну организацију која би бринула о најопштијим интересима свих, односно управљала друштвом као целином. Тако је настала држава као посебна политичка установа.
Функције државе
Држава је организација која уређује неке области заједничког живота и брине се о заједничким интересима и јавном добру. Прва функција државе, историјски и логички, јесте функција сигурности (појединаца и њиховог власништва) и безбедности (спољне безбедности друштва). Да би уопште постојала и била у могућности да обавља ове основне задатке, држава мора да се обезбеди и од унутрашњих сукоба и отпора, као и од спољне опасности. То се остварује не само монополом силе него и правним поретком којим се уређују међусобни односи грађана и односи грађана са државом. Правним поретком и политичким устројством се обезбеђује ограничење употребе легитимне силе државе и одређује обим слободе грађана у који држава не сме да задире, већ, напротив, да га гарантује. То су основна људска права на живот, својину и слободу, али су у савременој држави томе додата и нека нова, тзв. социјалноекономска права. Историјски, мењало се легитимно подручје деловања државе. Стварни развој друштва и државе у 19. и 20. веку ишао је у правцу све већег ширења области у којима држава преузима улогу организатора и реализатора задовољења неких потреба становништва, као што су опскрба водом, струјом, грејање, уклањање отпада, брига о здрављу, образовању, итд. Тако је историја модерне државе начинила пут од тзв. минималне или либералне државе из 19. века (тада је подручје државног деловања схватано веома уско и било је сведено на сигурност и безбедност, односно на правни поредак) до тзв. социјалне државе или државе благостања 20. века (подручје државног деловања простире се веома широко захватајући многе области друштвеног живота) да би се почетком 21. века клатно поново померало ка нешто умеренијем облику, на средини између ова два екстрема. С обзиром на историјске облике, модерна држава се појављује у неколико политичких облика: апсолутна држава, конституционална држава, минимална држава, демократска држава, социјална држава и тоталитарна држава.