Биодиверзитет угрожавају активности човека,као што су:
1)Проширивање
пољопривредних поврсшина на рацчун природних екосистема
2)Претерана
испаша која мења
флористички и фаунистички састав пашњака
3)Неконтролисана
сеча шума,сто доводи
до уништавања станишта шумских врста
4)Изградња
саобраћајница,градова
5)Неконтролисан
лов и риболов
6)Загађивање ваздуха,воде,земљишта
7)Неконтолисана
изградња хотела у застићеним зонама,поред језера то угражава опстанак природних екоститема
Очување биодиверзитета је светски проблем.Најугроженије уписане су у Црвене книге.Црвене књиге својим називом и
црвеном бојом корица опомињу на опасност од ишчежавања угрожених биљних и животињских врста.
Биодиверзитет
је разноликост живог света на планети. То је појам који обједињује све врсте на
нашој планети. Биле оне живе или изумрле. Не постоји кутак планете Земље који
није насељен живим организмима. Од области супер погодних за живот, до оних
мрачних, хладних, чак и отровних делова планете живот свуда буја.Услови за
живот су различити па се и живот адаптирао на различите начине.Пустиње, шуме,
прашуме, гротла вуклана, мора, морско дно, пећине, ливаде и ледена
пространства… Где год отишли пронаћићете живе организме. Ако несложене вишећелијске организме, онда
бар микроскропска бића.
БИОДИВЕРЗИТЕТ
ОБУХВАТА
ГЕНЕТИЧКИ диверзитет
Диверзитет врста –
СПЕЦИЈСКИ диверзитет
ЕКОСИСТЕМСКИ диверзитет
Генетички диверзитет Је скуп гена
свих јединки, свих врста на нађој планети. Сваки организам има јединствену и
непоновљиву комбинацију гена.Генетички диверзитет се можда најбоље види на
људима, који се разликују по боји коже, висини, боји очију, косе, тежини…
Диверзитет врста – специјски
диверзитет Све врсте на нашој планети од постанка живота до данас
представљају специјски диверзитет. Научници су до данас открили око 1,8 милиона
враста. Нико не зна колико живих организама тачно има, али се претпоставља да
је тај број око 10 милиона различитих врста живих организама који живе на
Земљи. Свака жива врста се међусобно разликује и јединствена је. Од најмањих
бића великих тек неколико микрона до највећих китова дугачких и по 30 метара. Та
разноликост је управо специјски диверзитет
Екосистемски диверзитет Шуме,
пустиње, ливаде, језера, реке, океани, корални гребени, баре и остали
екосистеми у којима живе различити организми спадају у екосистемски диверзитет.
Да
ли дезодоранси утичу на разарање озонског омотача?
Одговоре
послати у гугл учионицу
Наставник Драган Николић
Убудуће, сви радови који се пошаљу после истека рока, радови
који не знам чији су,
који су сликани телефоном a послате
слике натрашке и не могу да их прочитам, као и радови који су у гугл учионици
послати као порука а не у оквиру задатка, биће означени негативним коментаром.
Штетне супсатнце имају главну улогу у разарању озона. Оне којe доспевају у атмосферу налазе се једињења попут оних која садрже хлор , флуор , бром и угљеник. То су фреони. Та једињења се пре свега користе у технологијама хлађења, тј. за фрижидере и замрзиваче, као и спрејеви дезодоранса и антиперспираната
Ова једињења у атмосфери разлажу атоме озона, чиме
се тањи озонски омотач и настају озонске рупе.
Реакције су интензивније уоблацима, који се брже формирају изнад
области са изузетно хладном
климом. Управо због тога су озонске рупе прво настале изнад Антарктика,
Резултат смањења дебљине слоја озона јесте
опасност по здравље људи и животну средину. Увећана стопа обољевања од рака
коже, очне катаракте и слепила директне су последице губитка слоја озона.
Популација риба у светским океанима и
морима ће драстично опасти, тако да ће опасти и излов риба у сврху људске
исхране. Развој биљака биће успорен а са тиме ће опасти и приноси. Многе биљке
и животиње, нпр. пингвини, највероватније ће изумрети.
За
сада је озонски слој само истањен, али ако се настави са коришћењем спрејева и
других штетних супстанци може се довести до несагледивих последица по живи свет
на Земљи.
Можете најважније преписати
у свеску и не слати ништа у гугл учионицу, нити на емаил.